Simprolit sistem^® termoizolacije fasada postojećih i novih objekata, po ukupnim karakteristikama: termoizolaciona sposobnost - paropropusnost - dugovečnost - hidrofobnost - otpornost na požar - otpornost na udar - nesputanost formi i oblika i ostalim karakteristikama, znatno se izdvaja od ostalih postojećih rešenja i sistema termoizolacije fasada.

Simprolit ploče i fasadni paneli, u poređenju sa pločama i fasadnim panelima od mineralne vune, imaju gotovo istu termoizolacionu sposobnost za istu gustinu (težinu), normiranu vatrootpornost i paropropusnost, ali pri tome imaju:

znatno veću čvrstinu,

manju hidrofobnost (ne upijaju vlagu iz vazduha),

više od tri puta veću dugovečnost,

mogućnost formiranja formi i oblika na fasadi,

znatno smanjenu pojavu kondenza na kontaktu sa fasadnim premazima i oblogama

i druge prednosti.

Osim za termoizolaciju postojećih i delova objekata u gradnji, Simprolit ploče se primenjuju i kao međusloj između betona i demontažne oplate, u svojstvu trajno ugrađene termičke zaštite betonskih elemenata, fasadnih zidova i međuspratnih ploča iznad garaža i negrejanog prostora, pri čemu se tako zaštićeni betonski elementi, posle skidanja demontažne oplate, mogu odmah malterisati ili čak samo pregletovati, bez dodatnih armaturnih ili "rabic" mreža.

Simprolit ploče i Simprolit fasadni paneli, kao retko koji analog u svetu, pružaju neslućene mogućnosti arhitektonskih oblika i izražajnosti. U Moskvi je u završnoj projektnoj fazi objekat sa fasadnim panelima "u talasima".

Nijedan građevinski sistem u svetu nema toliku lepezu rešenja, koji istovremeno zadovoljavaju konstruktivne, termofizičke, protivpožarne, aseizmičke i druge zahteve održivog razvoja i ekološke gradnje objekata - počev od sistema nosivih, fasadnih i pregradnih zidova, sistema ploča za ekološku termoizolaciju objekata, termo-zvuko-izolacionoh slojeva za krovove i podove, pa do sistema olakšanih međuspratnih i krovnih ploča.

Simprolit^® međuspratne i krovne ploče u Simprolit sistemu^® odlikuju:

mala težina konstrukcije,

izuzetna lakoća izvođenja,

vatrootpornost i protivpožarna bezbednost,

dobra termička i zvučna izolacija,

eliminacija termičkih mostova kroz ploče balkona, terasa i erkera,

mogućnost proizvodnje kako na fabrici tako i na samom gradilištu,

univerzalna primena i kod armirano-betonskih i kod čeličnih konstruktivnih sistema,

povećanje seizmičke otpornosti kroz smanjenje ukupnog opterećenja,

smanjenje potrebnih preseka nosivih elemenata i smanjenje armature,

brže izvođenje uz mogućnost delimične ili potpune montaže

i, konačno, značajno smanjenje ukupne cene izgradnje objekata.

Zahvaljujući izuzetnoj lakoći sistema, na najvećem aerodromu u Moskvi - Domodedovo, osim izvedenih međuspratnih ploča od Simprolita preko rebrastog lima, u toku gradnje je, bez dodatnog ojačanja, o konstrukciju okačena još jedna, pod krov dodata, međuspratna ploča.

Uporednom analizom idejnog projekta dve kule u prvoj fazi projekta "Beograd na vodi" površine oko 60.000 m², primenom Simprolit međuspratnih krstatih ploča bi se cela konstrukcija (pa i problematični šipovi) olakšala za preko 21.000,00 tona!

Simprolit monolit je Simprolit polistirolbeton zaliven u oplatu, proizveden i ugrađen direktno na gradilištu, izrađen u svemu prema Tehničkim uslovima, sa završnim slojem od 4 - 6 mm cementnog lepka ili maltera sa sitnim peskom.

Čvrstoća na pritisak izolacionog sloja od Simprolit monolita, zavisno od njegove marke (zapreminske težine) se kreće i do 1,2 MPa (120 tona/m²) bez deformacija, dok prekoračenje navedenog opterećenja ne izaziva lom, već samo ulegnuće – deformaciju od dela milimetra do par milimetara.

U visokogradnji, Simprolit monolit se najviše primenjuje:

za utopljavanje temeljnih ploča i zidova;

umesto cementne košuljice međuspratnih ploča, u svojstvu istovremenog ravnajućeg, termoizolacionog i zvukoizolacionog sloja (dok cementna košuljica debljine oko 5,0 cm teži oko 110 kg/m², košuljica od Simprolit monolita teži manje od 13 kg/m²;

kao kompozitni elemenat fasadnih zidova sa nosećom metalnom konstrukcijom;

kao termička i protivpožarna obloga metalnih stubova i greda;

pri izgradnji novih i utopljavanju starih ravnih krovova;

pri zaštiti krovova od rebrastog lima, pri čemu ima termoizolacionu i jedinstvenu protivpožarnu funkciju

ne sadrže kreč ili neki drugi agresivni sastojak;

U odnosu na materijale koji se standardno primenjuju za termoizolaciju ravnih krovova, Simprolit monolit se izdvaja:

najboljim odnosom čvrstoće i termofizičkih karakteristika;

najboljim odnosom otpornosti na mraz i termofizičkih karakteristika;

najboljim odnosom dugovečnosti i termofizičkih karakteristika;

sposobnošću da obavlja više funkcija istovremeno: kao mehanička zaštita hidro-izolacije, kao termički sloj i kao sloj za pad (sloj Simprolit monolita debljine 35cm lakši je od cementne košuljice debljine 5cm!);

jedinstvenom sposobnošću povećanja požarne sigurnosti krovova od profilisanih limova.

U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač javlja profilisani lim, Simprolit monolit:

povećava dugovečnost krovnog pokrivača i krovne konstrukcije u celini;

povećava otpornost na dejstvo požara ne samo krovnog pokrivača, već i objekta u celini;

antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog lima;

krovni pokrivač od rebrastog lima u celini dobija veću krutost, posebno u slučaju dinamičkih opterećenja (jakih vetrova, montaža i servisiranje instalacija i sl.)

TERMOIZOLACIJA OBJEKATA - DA, ALI NE PO CENU ZDRAVLJA STANARA

Postoje neosporni prirodni procesi, ustanovljeni milionima godina, univerzalni sistemi vrednosti čije nepoštovanje kad-tad, ranije ili kasnije, ali jednoznačno izaziva trajne posledice po ekologiju i dugovečnost životnog prostora, sazdanog u nameri da u njemu stotinama godina žive i razvijaju se pokolenja.

Ono što medicina predstavlja za čoveka, to je građevinska fizika za građevinske objekte, jer se i građevinski objekat, kao i živo biće – rađa, vremenom stari, zna da boluje i na kraju umire.

Svesno ili ne, u poslednje vreme se u sredstvima masovnih informacija, popularnoj, pa i stručnoj literaturi pojam termoizolacija zamenjuje pojmom utopljavanje građevinskih objekata i na taj način se zanemaruje veoma bitan zahtev da termoizolovan zid mora da štiti, ne samo od hladnoće zimi, već i od prekomerne toplote leti, a što danas, u uslovima globalnog otopljavanja, postaje imperativ. Nažalost, u takvu zamku lobija proizvođača raznih termoizolacionih sistema upadaju ne retko i veoma kreativni stvaraoci.

Sveobuhvatan i stručan izbor optimalnog sistema termoizolacije objekata, kako sa ekološke, tako i sa tehničke i ekonomske tačke gledišta, jedan je od najvažnijih zadataka projektanata i investitora.

Sposobnost materijala da posle određenog vremena i pod određenim klimatskim uslovima zadrži svoje prvobitne karakteristike definiše se kao njegova dugovečnost. Dobra i neometana paropropustljivost, odsustvo kondenza, homogenost materijala i njegova unutrašnja struktura, karakteristike vezivnih sredstava samog materijala, otpornost na visoke i niske temperature pri promenljivoj vlažnosti i dr. direktno utiču na njegovu dugovečnost. U startu "jeftina" termoizolacija nedugovečnim termoizolacionim materijalima je u krajnjem zbiru višestruko skuplja, samo što troškove sanacije ili zamene posle isteka određenog vremena prebacuje na buduće korisnike tako termoizolovanog objekta.

Zaštita građevinskog objekta, bilo od niskih ili visokih temperatura, veoma je kompleksan problem. Popularno rečeno, građevinski objekat ne može leti skinuti zimski kaput i zameniti ga laganom pamučnom majicom, niti može bar jednom u nekoliko godina menjati garderobu. Paropropusna termoizolacija fasadnih zidova je osnovna pretpostavka i najekonomičniji način poboljšanja ekoloških uslova stambenog prostora, pri čemu paropropusnost slojeva u zidu mora da raste iznutra ka spolja!

Normativima dozvoljen kondenz u zidovima u okvirima propisanog vremena za njegovo isušavanje pod hitno treba zabraniti, s obzirom da se on, zajedno sa svim štetnim i opasnim materijama nakupljenim u zidu, isušuje ka unutra. S obzirom da se štetne materije u vazduhu, prema ispitivanju ruskog ekologa prof. A.I.Šafira nalaze u slojevima vazduha "debljine" 70 cm od poda i 70 cm od plafona, stradaju pre svega naša deca i domaće životinje, koji su blizu poda. Trenutno je u trendu graditi "pasivne kuće", kuće čiji zidovi ne dišu, sa paroizolacijom i debelim slojevima termoizolacije spolja. Pri tome se ne vodi računa da princip štednje energije po svaku cenu ima i druga, alternativna ekološka rešenja, te da nije daleka budućnost da će se sa objekata skidati mineralna vuna sa fenolom i formaldehidom, kao što se danas skida azbest - do skora nezamenljiv termoizolator... Na delu je gruba zamena teza, isticanje pozitivnih sa uporednim sakrivanjem negativnih karakteristika materijala i sistema, "farbanje u zeleno", kako od strane pojedinih proizvođača u želji za masovnom proizvodnjom njihovih materijala, tako i od strane pojedinih investitora, u želji da u eri ekonomske krize brže prodaju izgrađen prostor i ostvare što veću zaradu. U svetskoj literaturi to se naziva "greenwashing" (zeleno pranje, zeleno ispiranje mozga), odnosno, kako to naziva Jasminka Demin, d.i.a. LEED GA iz Kanade, "ekomanipulacija", sa ciljem da se jasno definišu, prepoznaju i suzbiju te štetne i opasne pojave čija je suština manipulacija u oblasti ekologije.

U svom radu na ovu temu, ona dalje navodi: " Pokušaj da se zeleno reguliše putem sveobuhvatnog programa sertifikacije, ovom je programu otvorio mogućnost manipulacije koja po svom značaju prevazilazi jednostavni rejting ekomanipulacije, a sertifikacija je prerasla u čitavu industriju. Sertifikati ne potrvrđuju apsolutne nego relativne vrednosti proizvoda; potvrđuju da je zadovoljen standard, ali ne govori puno o kvalitetu samog standarda. Proizvod dobije naizgled validan sertifikat od nezavisne agencije – ali proizvođači ili trgovinske asocijacije su uticali na razvoj sistema sertifikacije koji sledi niže standarde... Niske cene se postižu kroz eksternalizaciju troškova, uz potpuno zanemarivanje štete po okruženje i troškove saniranja te štete. Proizvođači/investitori pokupe profit, posledice snosi društvo u celini, a troškovi su uglavnom projektovani u budućnost ..."

Po ocenama eksperata Svetske zdravstvene organizacije, stanovnik u gradu provodi skoro 80% svog vremena u zatvorenom prostoru. Pri tome je utvrđeno, upoređujući vazduh u prostorijama sa zaprljanim gradskim vazduhom, da je vazduh u stanovima 4-6 puta više zagađen od spoljašnjeg vazduha. Ljudi koriste više od 500.000 hemijskih proizvoda, od čega više od 40.000 štetnih, ali samo za oko 1.500 proizvoda postoje normativno-tehnička regulativa ocene njihovog štetnog uticaja na okolnu sredinu. Više od 25% elemenata koji se mogu naći u vazduhu životnog prostora imaju alergijska svojstva. Ali najalarmantnije od svega je da su mnogi od tih materijala mutageni - da izazivaju kancerogena obolenja i čak promene na genetskom nivou, od čega će posledice osećati i buduća pokolenja.

Formaldehid, fenol, toluol, stirol, benzol, aceton, acetati, ksiloli i druga štetna hemijska isparenja u vazduh dolaze iz raznih izvora: table nameštaja od lepljene drvene strugotine, itisoni, linoleumi, mineralne vune sa fenolom i formaldehidom, lepkovi za parket, aditivi za beton, ulja za oplatu, lakovi, boje, glet mase, hermetici, sredstva za pranje sudova i veša, omekšivači, dezodoransi... Tu su i polimeri koji se u procesu destrukcije pretvaraju u monomere, često opasne po zdravlje stanara...Tu su još i prašina, bakterije, virusi, gljivice, buđ, pesticidi i drugi zagađivači ...

I sve to nije opasno ukoliko se njihovo prisustvo svodi na dozvoljenu koncentraciju u provetrenim prostorijama. Problem nastaje kada se, u nameri da se spreči prolaz pare kroz zidove radi što veće ekonomije energije, u zidove ugrađuju "parne brane" po principu "sendvič zidova" ili se za njihovu termoizolaciju koriste paronepropusni izolatori. Previđa se da na taj način para, zaustavljena u zidu, deponuje u njemu svu navedenu prljavštinu i zarazu koju sobom nosi, da takvi paronepropusni zidovi postaju svojeobrazna "septička jama" koja, kada taj štetni sadržaj pređe granične vrednosti, taj isti sadržaj vraća u stambeni prostor.

Rezultati su porazni, koliko god da se oni ekomanipulacijom svode na pojedinačne greške, umesto da se sistemski rešavaju, uključujući i neophodne sanitarno-epidemiološke norme i pravila. Podaci da svako sedmo školsko dete u Beogradu boluje od astme, svako četvrto od alergije, smrdljive zgrade, bolesne zgrade kao uzrok oboljenja stanara, koksaki virusi po javnim zgradama sa zatvorenim sistemima ventilacije i mnogo drugog se razmatraju pojedinačno umesto sistemski i najčešće se javljaju kao jednodnevna novinarska vest sa nekog kongresa lekara ili ekologa, bez ikakvih daljih kompleksnih mera i propisanih normi nadležnih zakonodavnih organa.

Još uvek nije u dovoljnoj meri probuđena svest o tome da našu urbanu budućnost možemo da doživimo samo ukoliko gradimo na načine koji ne samo da smanjuju ekološka oštećenja, već unapređuju zdravlje ekosistema i štite prirodne resurse, da put razvitka mora biti u harmoničnim odnosima sa prirodom i njenim resursima.

Svaki sistem mora biti u harmoniji sa prirodom, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih izmena drugih.

"Vaša kuća je zatvorena hermetički i ne propušta vazduh? Vlaga i buđ su na zidovima i na krovu? Sve je zatrovano insekticidima, pesticidima, sintetičkim omekšivačima, razblaživačima i protivpožarnom zaštitom? Sa plafona kaplje kondenz, sliva se niz zidove i trulež se širi? Vaša deca pate od dermatitisa, psorijaze i alergije po celom telu? Da li kašlju i imaju astmu? Da li su vaše oči suzne i prsti kompletno pomodreli? Alergeni, gljivice, mikotoksini, problem sa memorijom, česta promena raspoloženja, iznenadne glavobolje, kijanje, curenje iz nosa, problem sa mrežnjačom oka, osetljivost na svetlost... Proverite, da li su vam zidovi paropropusni! "
Konrad Fischer, Architect

Dom je čovekova "treća koža" - prva je spostvena, druga "koža" je njegova garderoba. Živo biće sa preko 80% izgorele kože nema šanse da preživi, jer organizam i preko kože diše, izbacujući sve nuzprodukte prirodnih procesa u spoljašnju sredinu. Sve živo u prirodi diše, i dom treba da diše! Utopljavanje životnog prostora paronepropusnim materijalima ili sendvič zidovima nema analoga u prirodi i treba ga izbegavati.

I energiju treba štedeti, jer je i priroda štedi, jer u prirodi opstaju samo sistemi sa optimalnom potrošnjom energije. Termoizolacija objekta je jedno od rešenja, pri čemu se izbor sistema ne sme odraziti na zdravlje stanara.

Danas u svetu postoji niz dugovečnih, paropropusnih, ekološki podobnih i energetski efikasnih sistema, kod kojih zidovi dišu.
Simprolit sistem je jedan od njih.

EKOLOŠKA ETIKA, ZAKLETVA ČASNOG ARHITEKTE I UNIVERZALNI BIOLOŠKI PRINCIPI PROJEKTOVANJA

Živi organizmi i sredina njihovog bitisanja neraskidivo su povezani interaktivnim vezama, povratnim i nepovratnim promenama i deformacijama. Pravila, međusobni odnosi, uzroci i posledice ustanovljeni milionima godina imaju jedan i jedinstveni rezultat – ŽIVOT! Ma koji poremećaji te iskonske harmonije zakonomerno izazivaju gibelj čitavih vrsta, pa i živog sveta u ogromnim razmerama.

Svaki razvojni koncept mora biti u harmoniji sa prirodom i njenim resursima, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za razvojne sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih nepovratnih izmena drugih.

Ekologizacija struke i njoj svojstvenog načina razmišljanja je neosporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa čoveka i prirode, jer samo ekološkom kulturom, ekološkim pristupom i postojanim ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem generacija, može zaživeti ekološka etika.

Nepoštovanje ekološke etike, kao bitnog elementa kulturološkog bitisanja čovečanstva, nedvosmisleno vodi ka degradaciji ne samo humanog bića, vec i univerzuma u celom. Kada se lični ili parcijalni interes stavi iznad opšteg blagostanja, kada istinu zamene poluistine i laži, te kada se pojmovi iskrive po potrebi pojedinaca ili interesnih grupa, onda sto puta ponovljena laž postane istinom, a prevara uobičajenim marketinškim nastupom. Nepostojanje ekološke etike u građevinarstvu ne samo da ubija kulturu i umetnost projektovanje i građenja, već osuđuje pokolenja na izopštavanje od prirode, ugrađujući im još pre rođenja razne mehanizme i opremu za održanje "održivog razvoja", kao da se radi o bolesniku kojeg u sobi za reanimaciju priključuju na veštačka pluća ili srce, da bi ga održali u životu!

Takva logika vodi u kupovinu prava na tuđ život, kroz kupovinu "kvota" - vec danas bogate drzaže kupuju kvote na energiju od siromašnih država i naroda, sutra su na redu kvote na vodu, prekosutra na vazduh koji dišemo ...

Takva logika u građevinarstvu udaljava životni prostor od prirode i pretvara ga u banalnu, bezdušnu, nečovečnu i neodgovornu zavisnost ljudske vrste od raznih mašinskih sistema, filtera, ozonozatora, aromatizatora i svega drugog komercijalno profitabilnog, ali sve dalje od prirodnog i ekoloskog u njegovom izvornom značenju.

Savremeni trendovi u oblasti projektovanja i gradnje veoma jasno potvrđuju da svesnim ili nesvesnim zamenama teza, bojenjem sivih zadnjih namera lobista u zelene boje ni po čemu sličnih prirodnih procesa, mnogi današnji "stvaraoci", u želji da po svaku cenu budu "in", osuđuju pokolenja da se sutra rađaju i žive u protivprirodnim uslovima, svesni ili ne da će to neminovno dovesti do svakojakih bolesti i tela i duše u takvim uslovima.

Ne čudi agresivan nastup i zamena teza raznih interesnih grupa i proizvođača raznih "ekoloških" sistema. Jer, samo na primeru danas tako moderne "pasivne kuće", u slučaju da se ona kao etalon propiše na teritoriji Ruske Federacije, to znači 40 miliona filtera za vazduh zatvorenog sistema za klimatizaciju i "štednju energije" godišnje, a po 25 evra svaki - to je milijardu evra godišnje. I to nije sve - prava zarada je tek kada se pojave recimo virusi gripa A - treba kupiti odgovarajući filter, za viruse tipova B,C,D... isto, jer će se u protivnom, već poznatim efektom prenošenja bakterija kroz zatvoren klimatski sistem, od komšije obolelog negde u prizemlju, zaraziti na svim spratovima u soliteru...

Čudi inertnost arhitekata, tih prirodom nadarenih stvaraoca, da sve prihvataju bez rezerve, dozvoljavajući da njihov kristalno jasan stvaralački um zamagle razne pomodarske floskule, neverovatne zamene teza protivne svakoj logici i prirodnim zakonima.

Ako se po smislu prevede sa grčkog, "arch(i)-tect-ur(a) je među glavnim stvaraocima originala na zemlji i predodređena je za rađanje originalnih formi unutar prirodnog okruženja. Stoga prihvatanje pomodarskih tendencija zavijenih u primitivne improvizacije života, nekritički odnos ka svemu što je protivno prirodi i njenim zakonima, nije i ne sme postati princip projektovanja životnog prostora - na štetu i fizičkog i duševnog zdravlja budućih generacija.

Ogromna je odgovornost lekara za zdravlje pojedinaca koje leče, a jos veća i gotovo nemerljiva je odgovornost arhitekata, tih sidbinom predodređenih stvaraoca koji svojim greškama i zabludama mogu uništiti zdravlje ne samo pojedinog pacijenta, več čitavih pokolenja koja će se rađati i živeti u njihovim objektima. Oni su ti koji moraju da pri realizaciji svoje stvaralačke vizije uzmu u obzir i sve fizičke, hemijske i biološke rizike sistema i materijala koje ugrađuju, oni su ti koji iz pravog mora informacija punih komercijalnih obmana, prevara i laži imaju za obavezu da svojim znanjem i kritičkim pristupom odaberu ispravan detalj, ispravan princip, ispravan sistem.

Mada na prvi pogled kompleksan, taj zadatak arhitekata nije tezak - neka samo uporede i u svojim rešenjima primene kako je to rešila i milionima godina unazad proverila priroda...

U interesu čovecanstva, u interesu pokolenja, u interesu samih arhitekata koji su bez ikakve sumnje ogromnom većinom časni i pošteni stvaraoci, krajnje je vreme da se, analogno Hipokratovoj zakletvi, za arhitekte uvede obaveza polaganja Zakletve časnog arhitekte, koja bi, po ugledu na Hipokratovu zakletvu lekara, recimo trebalo da glasi:

"U času kada stupam među članove profesije arhitekata, svečano obećavam da ću svoj život staviti u službu očuvanja osnovnih prirodnih i kulturoloških vrednosti.
Prema svojoj učiteljici prirodi sačuvaću dužnu zahvalnost i poštovanje. Svoj poziv ću obavljati savesno i dostojanstveno. Najveća briga će mi biti zdravlje korisnika mojih objekata.
Održavaću svim svojim silama čast i plemenite tradicije zvanja arhitekte.
U izboru detalja, materijala i sistema objekata koji projektujem neće na mene uticati nikakvi prirodom neprovereni principi, nikakve informacije ili rešenja koja su u suprotnosti sa osnovnim zakonima prirode, lobiranje, interesne grupe, politička ili klasna pripadnost.
Apsolutno ću poštovati ljudski život i život budućih generacija koje ce živeti u objektima koje projektujem. Ni pod pretnjom neću popustiti da se zloupotrebe moja arhitektonska znanja, čast i ugled i da se primene suprotno zakonima prirode.
Na ovo se zaklinjem svečano, slobodno pozivajući se na svoju čast!
Ukoliko se verno držim ove zakletve, neka uživam u mom životu i lepoti mog stvaralastva, poštovan od strane svih ljudi za sva vremena; ali ukoliko zastranim sa nje ili je prekršim, neka u objektima koje tako isprojektujem žive moji unuci i njihova pokolenja!"
A na poleđini diplome svakog arhitekte, podsećanja radi, trebalo bi da budu ispisani osnovni, Univerzalni biološki principi projektovanja kojih se svaki arhitekta treba pridržavati:

EKOLOŠKI PRINCIPI :

Građevinski materijali treba da budu proizvedeni što je moguće više od obnovljivih ili neiscrpnih resursa i da se mogu reciklirati, a jedan od osnovnih kriterijuma kod njihovog izbora mora biti njihova dugovečnost, kao sposobnost da trajanjem kroz vreme zadrže svoje fizičko-mehaničke karakteristike;

Građevinski materijali ne bi trebalo da doprinose problemima životne sredine tokom njihove proizvodnje, ugradnje, eksploatacije, rušenja i recikliranja ili deponovanja;

Poželjno je da građevinski materijali potiču sa lokalnog nivoa da bi se izbegao preterani transport;

U procesu izgradnja treba u što većoj meri smanjiti otpad i nepotrebnu ambalažu;

Projektovanje objekta bi trebalo da potencira efikasno korišćenje energije i upotrebu obnovljivih i samogenerišućih izvora energije;

Projektovanje objekta bi trebalo da uvaži efikasnu i ekološki prihvatljivu upotrebu vode i pouzdano odlaganje otpadnih voda;

Dizajn okoline objekta treba da poštuje principe dugotrajnosti i ekološke podobnosti.

BIOLOŠKI PRINCIPI :

Građevinski materijali bi trebalo da budu što je više moguće organskog porekla;

Građevinski materijali bi trebalo da budu niske toksičnosti, da nisu radioaktivni i da ne emituju štetne hemikalije;

Građevinski materijali treba da dozvole difuziju vodene pare i da stvore "disanje treće kože", čime se reguliše vlažnost unutrašnje sredine i filtriranje, neutralisanje i izvođenje zagađivača vazduha iz životnog prostora;

Unutrašnja temperatura vazduha trebalo bi da teži da bude u optimalnom opsegu za zdravlje stanara;

Enterijer ne bi trebalo da proizvodi, akumulira ili omogućava cirkuliaciju štetnih isparenja, čestica, radioaktivnost, bakterije, viruse i gljive;

Projektovanje objekta bi trebalo u što većoj meri da primeni principe prirodnog grejanja i ventilacije;

Objekti bi trebalo da budu adekvatno izolovani protiv neželjene buke i da koriste prirodno svetlo i njegov spektar za osvetljenje prostora;

Projektovanje objekata bi trebalo da razmotri principe elektro-biologije – da stvori okruženje koje ne menja prirodnu jonizaciju, prirodno magnetno polje i beneficije kosmičkih i zemaljskih zračenja i da smanjuje tehničke elektromagnetne smetnje;

Projektovanje objekta bi trebalo da prethodno ispita i utvrdi prisustvo radona, geomehaničkog i jonizujućeg zračenja kod usvajanja lokacije za građenje, da bi se izbeglo nihovo štetno dejstvo na buduće korisnike;

Projektovanje objekta bi trebalo da u što većoj meri ispoštuje zahteve ergonomije, posebno uvažavajući potrebe osoba sa invaliditetom;

DRUŠTVENI PRINCIPI I PRINCIPI ZAJEDNICE :

Projektovanje objekta bi trebalo da afirmiše zdravu porodicu i odnose sa zajednicom;

Objekti su najbolje projektovani ukoliko dopunjuju ili održavaju kulturu lokalne zajednice;

Stambeni razvoj treba da se planira tako da bude daleko od glavnih saobraćajnica i industrijskih centara;

Komercijalni i stambeni razvoj treba da bude društveno odgovoran.

DUHOVNI I ESTETSKI PRINCIPI :

Boja koja se koristi na odgovarajući način treba da doprinese psihološkom miru i blagostanju stanara;

Projektovanje objekta bi trebalo da razmotri principe harmonije i proporcije;

Dizajn i proces izgradnje treba da u osnovi imaju holistički pristup;

Projektovani objekat treba da ima dušu i da omogućava kreativnost njegovih stanara;

U slučaju da se kao noseći krovni pokrivač javlja profilisani lim, Simprolit monolit:

povećava dugovečnost krovnog pokrivača i krovne konstrukcije u celini;

povećava otpornost na dejstvo požara ne samo krovnog pokrivača, već i objekta u celini;

antikoroziono štiti pokrivač od rebrastog lima;

krovni pokrivač od rebrastog lima u celini dobija veću krutost, posebno u slučaju dinamičkih opterećenja (jakih vetrova, montaža i servisiranje instalacija i sl.)

GRAĐEVINSKA EKOLOGIJA, MONTAŽNA EKOLOŠKA KUĆA ILI MARKETINŠKA PREVARA

Pojam ekologijе uveo je nemački zoolog Ernest Hekel 1866. godine , kao "odnos živih organizama u dva pravca: prema njihovoj organskoj i neorganskoj okolini". Sam naziv je dobio spajanjem grčke reči "oikos" - kuća, dom, mjesto življenja i reči "logos" - nauka, izučavanje sveta oko nas. Danas je ekologija ozbiljna naučna disciplina koja proučava raspored i rasprostranjenost živih organizama i biološke interakcije između organizama i njihovog okruženja. Očigledno je da izraz "ekološka kuća" u navedenoj definiciji ekologije nema nikakvog konkretnog značenja. U traganju da se za utemeljenje naziva "ekološka kuća" nađe bar približan oslonac, kao rezultanta zahteva kovanice "građevinska ekologija", u sledećoj tablici je i sa jezičkog i sa kulturološkog aspekta analiziran smisao takve slovno složene strukture:

Jedan od zaključaka je da je odnos između čoveka i životnog prostora jedan vid interakcije dva "živa" organizma - i kuća se rađa kao i čovek, živi kao i čovek, boluje kao i čovek i umire kao i čovek. Ono što je cirkulacija krvi za čoveka, to je cirkulacija vodene pare za kuću, ono što je medicina za čoveka, to je građevinska fizika za zgradu...

Uzrečica "dom je treća koža" slikovito opisuje interaktivni odnos između čoveka i doma u kojem živi: sama koža čoveka "diše", zatim garderoba čoveka koja treba da "diše" i dom kao treća obloga čiji zidovi treba da "dišu". Naravno, pojam "disanje" ovde treba shvatiti u širem značenju, kao evakuaciju štetnih gasova, izlučenja i isparenja manje ili više opasnih, u zavisnosti od njihove koncentracije, materija i produkata ljudskog bitisanja u zatvorenom prostoru.

Ako se u kontekst navedenog stavi termin "ekološka kuća", trebalo bi da znači da je to dugovečna, vatrootporna, vlagootporna, biootporna, komforna obloga životnog prostora, u stanju da obezbedi uslove zdravog življenja, reguliše vlažnost životnog prostora i iz njega eliminiše štetne nusprodukte hemijskog, tehnološkog, humanoidnog i drugog porekla.

A šta se to danas, praćeno svim marketinškim sredstvima, nudi kao "montažna ekološka kuća", sa dodatnim atributima kao "energoefektivna", "pasivna" i slično? U 90% slučajeva to su montažne kuće koje za spoljne zidove imaju "sendvič" iz sledećih slojeva (iznutra ka spolja): gips-karton, unutrašnja OSB ploča, PVC folija kao parna brana, mineralna vuna umetnuta između drvene konstrukcije, spoljašnja OSB ploča, stiropor, fasadni premaz. Unutrašnji zidovi su slični, samo bez dodatnog stiropora i PVC folije, koja treba da spreči kondenz vlage u mineralnoj vuni spoljašnjih zidova. Razmotrimo pojedinačno:

gips-karton: izuzetno pogodan materijal za brzu gradnju i za prostorije gde se kompleksnim klimatskim uređajima reguliše vlažnost prostorija. Ima preko deset puta manju sposobnost resorbcije vlage u odnosu na klasičan malter, pa time i manju sposobnost za prirodnu regulaciju vlažnosti u prostoriji.

OSB ploča: prava ekološka bomba, izvor otrovnih isparenja u životni prostor stanara ali i uzrok mutogenih procesa njihovih pokolenja! Naime, u tehnologiji proizvodnje OSB ploča kao unutrašnji i spoljašnji slojevi najčešće se koriste razni tipovi smola - za spoljašnji sloj na osnovu karbamidno-formaldehidnih ili melaminoformaldehidnih smola, a za unutrasnji sloj ne retko i fenolformaldehidna smola. Pri tome, smole sastavljaju 12 do 14% masenih delova. Sve te smole imaju visoku toksičnost, pri čemu prve dve u vazduh prostorija ispuštaju formaldehid i metanol, a treća još i fenol.

Pri sintezi formaldehidnih smola reakcija sa karbamidom se zaustavlja na stadijumu ravnoteže, a nevezani formaldehid se skuplja na drvenim vlaknima i pri eksploataciji emituje u okolnu sredinu. Prema istraživanjima, otvrdla formaldehidna smola sklona je ka termičkoj destrukciji i već pri temperaturama iznad 1500C nastaje burno izdvajanje slobodnog formaldehida. Pri tome, vrlo je važno podvući da se i pri običnim uslovima eksploatacije iz očvrslih formaldehidnih smola stalno izdvaja formaldehid, usled razlaganja metilolnih i metilenefirnih veza.

Po podacima toksikologa, formaldehid razdražujuće deluje na meko tkivo i kožu, jako deluje na centralni nervni sistem, organe vida, ima mutogena svojstva jer sprečava sintezu nukleinskih kiselina... Pri ulasku u organizam čoveka bilo kojim putem, formaldehid se brzo i potpuno resorbuje, skupljajući se delom i u kičmenoj moždini. U organizmu se formaldehid pretvara u mravlju kiselinu i metanol, pri čemu najčešće ta reakcija nastupa u jetri.

Još od sredine 70-tih godina prošlog veka u sanitarno-toksikološkoj literaturi počeli su da se pojavljuju dokazi o kancerogenosti formaldehida, da bi kao rezultat 2004-te godine formaldehid bio oficijalno priznat direktnim kancerogenom i unešen u spisak kancerogenih supstanci Svetske zdravstvene organizacije pri OUN.

PVC folija: biološki nerazgradljiv materijal podložan starenju, ne obezbeđuje potpunu izolaciju prodora pare u mineralnu vunu, posebno na mestima prodora instalacija, oko fasadnih otvora i slično;

mineralna vuna - izuzetno dobar materijal kada se obezbedi potpuna evakuacija pare iz nje (ventilisane fasade). U protivnom, samo 1% vlažnosti u njoj i do 10% smanjuje njene termoizolacione sposobnosti i dugovečnost. Ako se izuzmu proizvodi visoko tehnološki razvijenih proizvođača tipa Rockwool, Isover i par drugih, problematična je i njihova ekološka podobnost zbog prisustva fenolnih ili formaldehidnih smola, te čestica prašine manjih od 3 mikrona, koje dokazano izazivaju kancerogene promene u plućima.

drvo je trajan građevinski materijal samo pod uslovom konstantne vlažnosti i provetravanja. U panelima između PVC folije sa unutrasnje i stiropora sa spoljašnje strane to sigurno nije slucaj;

stiropor je posebna priča, ali kako se nalazi isključivo sa spoljne strane zida, treba podvući njegovu malu dugovečnost, neotpornost na udare grada, požar i UV zracenje, te izuzetna neotpornost na glodare.

Kada se svemu tome doda i da zidovi takvih kuća "ne dišu", t.j. ne evakuišu štetne materije u spoljašnju sredinu - a nemaju ugrađen sistem prinudne ventilacije, što je jedina ekološka alternativa, onda se zaključak nameće sam po sebi - sve to ni po čemu nije montažna EKOLOŠKA kuća, to je samo jedna obična MARKETINŠKA PREVARA!

ENERGETSKA EFIKASNOST U GRAĐEVINARSTVU - TRI PUTA "DA" I "NE"

Da - energetska efikasnost je nužnost!
Da- ekološka etika pri tome mora biti aksiom!
Da- harmonija sa prirodom se pri tome mora održati!
Ne - ni u kom slučaju parcijalna rešenja energetske efikasnosti ne smeju biti sama sebi cilj!
Ne - amaterizmu i voluntarizmu u struci!
Ne - lobijima i politikanstvu na račun zdravlja i opšteg dobra,

Samo primena svih principa ekološke gradnje, poštovanje svih zahteva građevinske fizike, te u maksimalno mogućoj meri zaštita od stihijnih dejstava poput požara, zemljotresa i poplava mogu dugoročno gledano doneti blagostanje, ne samo stanara već i društva u celini.

Primera radi, ne sme biti dozvoljeno poboljšanje energetske efikasnosti objekta od paropropusnih zidova utopljavanjem manje paropropusnim materijalima, što je u suprotnosti sa osnovnim zahtevom građevinske fizike da paropropusnost slojeva mora rasti od iznutra ka spolja - recimo ne sme se dozvoliti utopljavanje zidova od Ytonga sa koeficijentom paropropusnosti 4-5 ili opeke sa koeficijentom paropropusnosti 7-12 sa stiroporom čiji je koeficijent paropropusnosti 38 ili stirodurom čiji je koeficijent paropropusnosti iznad 50. U suprotnom, sva isparenja štetnih materija zadržaće se u zidu i od njega stvoriti jednu svojeobraznu septičku jamu i potencijalni atak na zdravlje budućih generacija stanara!

Ili, recimo, ne sme biti dozvoljena primena nedugovečnih materijala bez prethodnog upozorenja kupaca ili bar bez ugradnje fazonskih elemenata za laku montažu fasadne skele da bi se za 15-20 godina zamenili primenjeni nedugovečni materijali.

Definitivno se mora zabraniti primena lako zapaljivih ili "samogasivih" termoizolacionih materijala (gase se tek kada prestane direktno dejstvo plamena), ne sme se u cilju socijalnog mira i pojeftinjenja kvadratnog metra stana od prostora gde čovek sa porodicom provede 2/3 života stvoriti latentni izvor nesreće širih razmera. I još mnogo toga...

Da li to znaju stručnjaci koji daju dozvole za takvu gradnju ili oni koji izdaju upotrebne dozvole? Bolje bi bilo da je odgovor negativan, da ne znaju, da se amaterski bave svojim poslom, jer sve što se ne zna, ako se hoće, može se i naučiti! Strašno bi bilo da znaju i svesno to dozvoljavaju - jer bi to u najlakšem slučaju bila korupcija, a u najtežem zločin protiv pokolenja!
Amaterizam, kao aktivnost u slobodnom vremenu je uobičajena pojava, čak i socijalno poželjna. Amaterizam na radnom mestu, a posebno tamo gde se odlučuje o uslovima života i zdravlja generacija treba da bude ne samo zabranjen, već i zakonski sankcionisan.

Uzmimo kao jedan od primera zaštitu stambene zgrade od požara i amatersku primenu "slobodnog sudijskog uverenja". U literaturi se može naći rešenje da je, da bi se armirano-betonski stub zaštitio od požara (požarna temperatura je preko 1100 0C) eksperimentalno dokazano da se dodavanjem još jednog armiranog zaštitnog betonskog sloja debljine 25mm po celoj površini stuba može povećati vatrootpornost ukupnog betonskog preseka.

A onda se pojavi "stručnjak sa svojim cenjenim mišljenjem" da isto važi i kada se na taj način zaštiti stiropor! I dozvoli da se bez ikakvih protivpožarnih razdelnica, ili drugog načina sprečavanja širenja požara, utopljavaju i višespratni stambeni objekti!

Da je pre toga pročitao bar nešto o toplotnom kapacitetu, ne bi sravnjivao povećan betonski presek sa oblogom od stiropora. Ili da je bar iz atesta stiropora video da se stiropor sam pali, bez prisustva vatre, na temperaturi oko 450 0C - što nije ni trećina od požarnog opterećenja!

A da ne pričamo o rezultatima ispitivanja kojih je prepuna stručna literatura gde istopljen stiropor u betonskom panelu pada na zemlju i sam se pali već posle dvadesetak minuta dejstva požara...
Ili je taj "stručnjak sa svojim cenjenim mišljenjem" ipak mišljenja da je tih dvadesetak minuta dovoljno da se evakuišu svi stanari...

Sličan primer je i davanje dozvole da se protivpožarno ne zaštite prednapregnute međuspratne ploče, koje uopšte nemaju armaturu da primi zatezanje u donjoj zoni, već je prijem zatežućih napona rešen prednaprezanjem kablova i unošenjem pritiska u ceo betonski presek. Efekat požara je pogibeljan - na visokoj temperaturi kablovi se izdužuju, gubi se uneta sila pritiska i međuspratna ploča pada rušeći svojom težinom i udarom sve spratove ispod! A slučajevi kada se ne primene nikakve zaštitne mere, kada izvođač "na časnu reč" komisiji za tehnički prijem preda objekat samo uz izjavu da je "požarno zaštitio" fasadu, a komisija to i ne proveri, jer "nema vremena" - nisu ni cilj ovog teksta, već predmet za krivična gonjenja.
Napomena: Cilj ovog teksta je isključivo da pomogne ili bar podseti neke kolege na nešto što su možda zaboravili, prevideli ili prosto nisu stigli da pročitaju, zauzeti svakodnevnim naporima za golo preživljavanje u ovim teškim vremenima za građevinsku struku.

Rezime:

Građevinske kompanije, vlade i zajednice širom sveta pokrenuli su inicijative usmerene na smanjenje ekološke štete izazvane izgradnjom i na integraciju novih procesa i tehnologija koji vode ka ekološki održivoj izgradnji. Kod nas još uvek nije u dovoljnoj meri probuđena svest o tome da našu urbanu budućnost možemo da preživimo samo ukoliko gradimo na načine koji ne samo da smanjuju ekološka oštećenja, već unapređuju zdravlje ekosistema i štite prirodne resurse. U ovom radu prikazani su i objašnjeni osnovni principi ekološke (zelene) gradnje i Bionike (Bioničkog kreativnog inženjeringa), sa akcentom na Simprolit sistem, sistem ekološke gradnje kreiran primenom osnovnih postulata Bionike.

UVOD

Narastajući ekološki problemi doveli su do saznanja o neophodnosti preorijentacije čovečanstva na put razvoja usmeren ka postizanju harmonije uzajamnih odnosa sa prirodom. Ekologizacija načina mišljenja je neosporno prvi i osnovni korak u ekologizaciji uzajamnog odnosa čoveka i prirode, jer samo postojanim ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem može zaživeti ekološka etika.
Predznaci globalne ekološke katastrofe inicirali su najvažniju aktivnost čovečanstva u savremenoj epohi – saznanje da put razvitka mora biti u harmoničnim odnosima sa prirodom i njenim resursima. A postizanje harmonije u uzajamnim odnosima sa prirodom ne može biti ostvareno bez ekologizacije pristupa gradnji, koji potom za rezultat daje ekologizaciju normi i pravila, počev od globalne postavke razvoja sistema, preko njegovog projektovanja i realizacije.

EKOLOŠKA GRADNJA

Svaki sistem mora biti u harmoniji sa prirodom, oponašati je i regenerisati. Potrebna je krajnja opreznost u primeni sistema različitih od prirodnih, jer priroda je stvarana milionima godina i informacija njenog razvoja mora biti putokaz za sisteme koji računaju na dugovečnost i ekološku stabilnost. Promene su nelinearne – i mala izmena jednog resursa može dovesti do velikih izmena drugih.
Energija, vazduh i voda su osnovni izvori i uslovi postojanja ekosistema. I dok se pravilnim ekološkim mišljenjem i postupanjem vazduh i voda mogu obnavljati, energija sa tehnološkim razvojem čovečanstva postaje deficitarna komponenta ekosistema. Interesantan je podatak da se, pri dobijanju iz prirodnih sistema korisne produkcije, na njenu jedinicu troši sve više energije – na jednog čoveka Kkal/dan: u kamenom dobu oko 4.000, u feudalnom dobu 12.000, u industrijskoj epohi 70.000, dok se danas, u najrazvijenijim stranama, troši i preko 250.000! Pri tome je proces izdvajanja energije iz ekosistema nepovratan i kod njega se ne može govoriti o "kruženju" energije pretvaranjem iz jednog oblika u drugi – u obratni tok vraća se zanemarljivo mala količina energije – ne više od 0,2%!
U cilju očuvanja ekosistema, a time i čovečanstva, još juna 1992. godine održana je konferencija OUN u Rio de Žaneiru "Planeta Zemlja" vezana za razvoj i očuvanje okolne sredine. Konferenciji su prisustvovali najviši rukovodioci 179 zemalja sveta, kao i mnogobrojne međunarodne državne i nevladine organizacije. Konferencija je pokazala da se socijalno-ekonomski problemi razvoja ne mogu više odvojeno posmatrati od njihovog uticaja na čovekovu okolinu. Prihvaćen je "Program mera za XXI vek" sa pozivom svim zemljama sveta za "ekostabilnim" razvojem, da bi se zadovoljile postojeće potrebe, ali ne podvrgavajući riziku sposobnost i mogućnost budućih pokolenja da i one zadovolje svoje potrebe. U kompleksu programa mera navedeni su i predlozi mera i zahteva za ostvarivanjem ekostabilne (ekološke, zelene) gradnje:

ekostabilno projektovanje i izgradnja – politika, prijem rešenja, upravljanje;

ekostabilno korišćenje energije; statistika koriščenja energije; energija pri zagrevanju i pri hlađenju; građevinska fizika; prozori i zaštita od insolacije; ekološki efekti poboljšanja toplotnog režima;

ekološki građevinski materijali; instrumenti i metode izbora adekvatnih građevinskih materijala; štetni ingradijenti; smanjenje ekološkog opterećenja od betona; revitalizacija postojećih objekata; prepreke i procesi na putu recirkulacije

ocene životnog ciklusa objekata; zelene ocene objekata; instrumenti ocene i dugovečnost objekata; ekološki status objekata; nacionalni sistem ekološkog ocenjivanja kao izvor normativnih trebovanja za "zelenu" gradnju; upoređivanje rezultata "zelenih" objekata pri koriščenju raznih metoda ocene;

program rada za ekostabilnu - ekološki opravdanu gradnju ("Sustainable Construction Agenda").

Upravljanje i organizacija su ključni aspekti razvoja ekostabilne gradnje, koja treba da rešava ne samo tehničke probleme, već i prateća socijalna, ekonomska, pravna i politička pitanja. Zbog toga je ekostabilna gradnja vrlo složen mehanizam sa veoma velikim brojem međusobnih dejstava svakog od elemenata ponaosob.

Prepreke ka progresu u ekostabilnoj gradnji najčešće su:

profesionalna i konzervativna inercija koja štiti "status-kvo",

razumevanja problema među profesionalnim učesnicima u projektovanju i gradnji,

nepostojanje normativnih dokumenata i manje deklarativne, a više konkretne podrške države i društva,

tržišna kretanja, kupovna moć stanovništva,

nedovoljni, nekompletni ili nekorektno iskazani izvorni podaci,

političko protežiranje lokalnih ili inostranih proizvođača,

nepostojanje ili neprimenjivanje paketa kazneno-vaspitnih mera zbog prikrivanja ili neistinitog prikazivanja izvornih podataka koji bitno utiču na donošenje odluka kod izbora materijala ili funkcionisanja sistema.

BIONIČKI KREATIVNI INŽENJERING

Bionika (od grčke reči "bion" – osnovni elemenat života, živeći) je najčešće usvojen naziv za novu primenjenu nauku o tehničkim rešenjima zasnovanim na osnovnim principima organizacije, osobina, funkcija i struktura žive prirode. Osnovna oblast izučavanja bionike predstavljaju životne forme u prirodi i njihovi analozi u industrijskoj proizvodnji, idejama i rešenjima.
Arhitekturno-građevinska bionika izučava zakone formiranja i obrazovanja struktura živih organizama, polazeći od osnovnih principa stvaralaštva žive prirode - ekonomije materijala, ekonomije energije i postizanja maksimalne u datim uslovima dugovečnosti.
Poslednjih godina bionika potvrđuje da je većina ljudskih patenata već "zapatentovano" prirodom! Priroda milenijumima, a ljudi od ne tako davnih vremena grade po istim zakonima, primenjujući u postupku stvaranja optimalna konstruktivna rešenja – preraspodelu funkcija, prijem opterećenja, dugovečnost, ekonomiju materijala i ekonomiju energije. A s obzirom da su "živi objekti" sazdani prirodom daleko savršeniji od onih koje čovek stvara, osnovni zadatak na putu razvitka naučno-tehničkog progresa predstavlja upravo osvajanje svih prednosti i karakteristika živih struktura.Tu spada i istraživanje novih materijala, arhitekturnih formi i konstruktivnih sistema, koji neće sadržati samo lepotu i harmoniju prirode, već i poštovati osnovni postulat izgradnje živih struktura – minimum energije uz maksimalnu dugovečnost. Na taj način, ne samo da će se dobiti mnogofunkcionalne "žive" arhitektonske strukture ("pametna kuća" i sl.), već će se realizovati i osnovni zadatak ekološke gradnje – ostvarivanje harmonije sa prirodom i aktivno očuvanje životne sredine.

KOMPATIBILNOST SIMPROLIT SISTEMA SA PRINCIPIMA PRIRODE

Primena prirodnih principa sazdavanja konstruktivnih struktura živih organizama i njihovo preslikavanje na konstruktivna rešenja objekata otvara veoma široke horizonte ka efektivnim pravcima usavršavanja građevinarstva, počev od osnovnih struktura, pa sve do funkcionisanja izgrađenih objekata po principima minimuma korišćenja energije (u prirodi opstaju samo oni sistemi koji u svojem funkcionisanju koriste minimum raspoloživih resursa i energije).
Pri svem raznoobrazju struktura stvorenih prirodom u toku mnogomilenijumskog izbora, u osnovi konstruisanja izdvajaju se neki opšti principi:

karakteristike formi i oblika – maksimalna čvrstoća i dugovečnost konstrukcije u prirodi obezbeđuje se pre svega krivoobraznim formama;

odvojen prijem statičkih i dinamičkih opterećenja – statička opterećenja primaju se "pasivnim" materijalima, za čije funkcionisanje se ne troši energija. Povremena i dinamička opterećenja prihvataju se ućešćem "aktivnih" materijala za koje se dozvoljava trošenje energije (tipa mišića);

razmeštaj nosivog materijala u pravcu prostiranja glavnih opterećenja – nosivi materijal kod pasivnih prirodnih konstrukcija raspoređuje se u pravcima dejstva postojanog opterećenja;

povećanje opšte stabilnosti i prijem povremenih opterećenja vrši se nenosivim strukturama, koje u datom trenutku smanjuju opterećenje na nosivi sistem, pridajući mu nov kvalitet ukupnog povećanja stabilnosti uz minimalno koriščenja energije;

racionalan raspored nosivih i nenosivih materijala – sve konstrukcije žive prirode (ćelije, tkiva i celi organizmi) održavaju formu na račun toga što uporedo sa čvrstim skeletom postoji elastičan sistem sastavljen od opni ispunjenim viskoznom protoplazmom;

međusobna podela funkcija – obično svaki element ponaosob ima striktno određenu funkciju (nosivu, termozaštitnu, transportnu), pri čemu se ne retko više funkcija vrše jednim elementom (polifunkcionalnost).

Na osnovu tih principa bionike funkcionišu i elementi konstruktivnih sistema u građevinarstvu – stubovi na pritisak, grede i međuspratne ploče na zatezanje, ljuske i kupole kao membrane i sverne strukture i sl.
Na osnovu tih principa sazdan je i Simprolit^® sistem – sistem ekološke gradnje kreiran primenom osnovnih postulata Bionike (Bioničkog kreativnog inženjeringa).

KORELACIJA SIMPROLIT^® SISTEMA I ŽIVE PRIRODE SA ASPEKTA MEHANIČKIH KARAKTERISTIKA

1.a Živa priroda - skelet kičmenjaka sazdan je po opštem principu i sastoji se iz dve osnovne grupe: osni i dodatni skelet. U osni skelet spadaju sve kosti koje se nalaze u sredini i obrazuju nosivi sistem tela – kosti glave, vrata, kičmenog stuba, rebra i grudna kost. Dodatni skelet čine kod svih živih bića ključne kosti, lopatice, kosti ruku, kosti bedra i kosti nogu. Osnovna funkcija skeleta je nosivost, kako mase tela, tako i opterećenja koje telo prima. Pri tome, u prenošenju stalnog opterećenja (sopstvene težine tela) učestvuje vertikalni sistem kostiju (kosti vrata, kičmenog stuba, bedra i nogu), a povremeno opterećenje teretom prenosi se posredno (preko kostiju ruku i lopatica) opet do vertikalnog sistema kostiju kičmenog stuba, bedra i nogu.

1.b. Simprolit^® sistem - nosivu ulogu u Simprolit^® sistemu na sebe preuzima beton kojim se u procesu gradnje zapunjavaju blokovi, kao i armatura koja se po potrebi umeće u šupljine Simprolit blokova. Ako bi se izidan zid od Simprolit^® blokova snimio "rentgenom", na slici bi se video sistem vertikalnih betonskih stubova, gusto raspoređenih – na svakih pola dužine bloka. Ovi stubovi sposobni su da prime ogromno vertikalno opterećenje – po Studiji IMK Građevinskog fakulteta u Beogradu, fasadni zid od Simprolit^® SBDS30 blokova može da ponese vertikalno opterećenje od preko 30 (trideset) spratova! Sa druge strane, od Simprolit^® blokova ili Simprolit^® SOP ili SUP ploča formira se oplata za horizontalne betonske elemente (serklaže, nadvratnike, natprozornike, međuspratne i krovne ploče), a u svaki treći Simprolit blok u za to posebno predviđenim kanalima montira se horizontalna armatura, što sve zajedno, sa ugrađenim betonom, čini siguran sistem za prijem i prenos bočnih opterećenja (horizontalno stalno i pokretno opterećenje, kao i vertikalno povremeno opterečenje u vidu sila dejstva vetra i seizmike).

2.a. Živa priroda - oko skeleta kičmenjaka nalazi se sistem mišića i krvnih sudova (meso) koji, između ostalog: vrši i funkcije održavanja kostiju u neophodnom položaju; zaštite kostiju od bočnih udaraca i preloma; elastičnost i duktilnost motornog sistema; termozaštite tela od visokih i niskih temperatura i dr.

2.b. Simprolit^® sistem - Simprolit masa u Simprolit blokovima takođe vrši analogne funkcije navedene kod strukture žive prirode: vrši funkciju formiranja otvora u koji se naliva nosivi beton ili montira armatura, štiti ugrađen beton od bočnih udaraca i preloma (zid od Simprolit blokova ispunjen betonom ne može se razbiti macolom, jer silinu udara na sebe primaju zidovi blokova od Simprolit mase i amortizuju ga, tako da je preostala energija nedovoljna da ošteti ili razbije betonski stub unutar bloka); svojom elastičnošću i duktilnošću amortizuje bočne deformacije od seizmičkih sila i seizmičkog pomeranja nosivog konstruktivnog sistema (za razliku od svih ostalih sistema sa AB skeletom i ispunom od raznih materijala); štiti ne samo betonske stubove unutar blokova, već i ceo objekat od ekstremno visokih i niskih temperatura, stvarajući prirodni zaštitni mehanizam (Pri ispitivanju u IMK Građevinskog fakulteta u Beogradu, Simprolit blok je napunjen svežim betonom bez dodataka aditiva protiv zamrzavanja i odmah stavljen u zamrzivač sa temperaturom -26 0C, pri čemu beton ne samo da nije zamrzo, već je posle 28 dana postigao isti čvstoću kao i kontrolni uzorak na sobnoj temperaturi – jer je sadejstvo toplote i hidratacije pri očvršćavanju betona u sadejstvu sa termičkim karakteristikama, hidrofobnošću i otpornošću na mraz zidova Simprolit blokova stvorilo autostabilan termički sistem bionički sličan sistemu polarnih živih bića).

KORELACIJA SIMPROLIT^® SISTEMA I ŽIVE PRIRODE SA ASPEKTA FIZIČKIH KARAKTERISTIKA

2.1.a Živa priroda - oko skeleta i mesa živih organizama nalazi se koža koja između ostalog vrši termičku i baktericidnu zaštitu živog sistema kojeg okružuje, učestvuje u metabolizmu i transportu gasova (koža "diše")

2.1.b Simprolit^® sistem - Simprolit masa oko betonskih stubića unutar Simprolit blokova i sami Simprolit blokovi kao ogradni (fasadni) zidovi takođe vrši termičku zaštitu (otpornost na požar preko 180 minuta, otpornost na mraz preko 100 ciklusa, letnja stabilnost zidova, termoizolacija i spolja – zimi i unutar objekta – leti), hidrofoban je i na njemu se ne stvaraju buđ i gljivice, a što je najvažnije, Simprolit zidovi "dišu", po čemu su jedinstven građevinski termoizolacioni materijal koji tu karakteristiku zadržava u svim klimatskim zonama (Preporuke Instituta građevinske fizike RASN RF o primeni Simprolit sistema na celoj teritoriji Ruske Federacije).

ZAKLJUČAK

Uticaj izgradnje na prirodu često je zanemarivan u prošlosti, kao da nije postojala svest o tome da mora da postoji harmonija između izgradnje i prirode. Ekosistemi su sistemi koji održavaju život i potrebna je izradnja koju će ekosistemi podržati, a ne izrgradnja koja ih uništava. Kolika je važnost ovom problemu data širom sveta pokazuju i sve strožiji direktni zakonski akti, naročito u nekim državama SAD-a i Zapadne Evrope. S druge strane, ukoliko se ne preuzmu određene mere permanentan porast građevinske aktivnosti na našim prostorima značajno će pogoršati postojeću situaciju.
Simprolit^® sistem ima neograničene mogućnosti izgradnje arhitektonskih objekata u punoj harmoniji sa prirodom i u skladu sa principima gradnje budućnosti – ekološke gradnje. U ovom radu navedeno je nekoliko primera sa očiglednim bioničkim paralelama između Ekosistema (žive prirode) i Simprolit^® sistema. Zbog velike paropropusnosti koju ovaj materijal poseduje, zidovi u Simprolit^® sistemu "dišu" što je od primarne važnosti za ekološku podobnost stambenog prostora.
Simprolit sistem (made in Serbia), dobitnik je brojnih međunarodnih priznanja, od kojih se ističu: Bronzana medalja na Prvom svetskom kongresu pronalazača u Bankoku, Grand Prix sa likom Nikole Tesle i Zlatna medalja sa likom Nikole Tesle u Beogradu, Zlatni IFIA kup Evropskog saveza pronalazača, Najveća nagrada SEEBE sajma građevinarstva "Nova vizura" u Beogradu, zlatna medalja u Moskvi, Grand Prix u Moskovskoj Oblasti i dr.